1949, Beograd
(FOTOGRAF I DIZAJNER)

Jugoslav Vlahović je dizajner i fotograf Riblje čorbe od samog početka, 1978. godine. Autor je znaka (riblja kost) i logotipa grupe koji se pojavio već na prvom singlu "Lutka sa naslovne strane" i ostao prepoznatljivi i trajni simbol grupe na svim štampanim materijalima, bedževima, majicama, scenografiji i dr. Autor je grafičkog dizajna za sve zvanične omote ploča grupe uključujući i fotografije i ilustracije, osim naslovne strane za LP “Koza nostra” (Dragan Ilić Ilke) i “Osmi nervni slom” (Vladeta Andrić). Sa samostalnim pločama članova grupe, to čini zbir od preko dvadeset, što je i u svetu redak slučaj tako trajne i uspešne saradnje jedne grupe i dizajnera. Nekoliko omota dobilo je zvanična priznanja i nagrade za dizajn: “Mrtva priroda”, “Ujed za dušu”, “Priča o ljubavi obično ugnjavi”. Logotip Riblje čorbe našao se u nekoliko domaćih i inostranih stručnih knjiga grafičkog dizajna (Znakovito/KvadArt, Corporate design No1/Kuwayama, Japan). Štamparija "Beograd", specijalizovana za omote ploča u bivšoj Jugoslaviji, štampala je omot LP-ja “Mrtva priroda” u dve hiljade primeraka isključivo za promociju kvaliteta i mogućnosti štamparije. Tada se čuveno pile u jajetu po prvi put pojavilo "pregovano", tj. ispupčeno, sa efektom treće dimenzije. Riblja kost je i u svetu imitirana: kao simbol se pojavila devedesetih na omotu američke grupe Fish Dish, što verovatno nije slučajno jer je pored imena grupe i simbola čak i tipografija (slova pisaće mašine) bila slična. Odmah zatim pojavio se sličan znak robne marke za odeću “Fishbone”.

RIBLJA ČORBA I JUGA 2003.

Jugoslav Vlahović je i sam bio aktivan muzičar. Sa sestrom Majom de Rado 1968. osnovao je prvu jugoslovensku akustičarsku grupu PORODIČNA MANUFAKTURA CRNOG HLEBA (3 singla i LP "Stvaranje" za PGP RTB) i igrao u mjuziklu "Kosa" u Ateljeu 212. Bora ga je 1975. pozvao da zajedno osnuju SUNCOKRET, ali je Jugoslav morao na odsluženje vojnog roka. Uradio je fotografije i dizajn za nekoliko ploča i plakata SUNCOKRETA, takođe i za Mišin S.O.S, sa kojima je PMCH nekoliko puta zajednički koncertirala (Beograd, Brčko). Vlahović se krajem 1976. zaposlio u NIN-u kao ilustrator-karikaturista i prekinuo sa aktivnim sviranjem. Sada je i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Priredio je preko 60 samostalnih izložbi, izdao nekoliko autorskih knjiga svojih radova, a dobitnik je brojnih značajnih nagrada za karikaturu, ilustraciju i dizajn. Njegov sin Jakša je takođe grafički dizajner i pomagao je ocu u realizaciji omota poslednja dva Čorbina CD-a.

RIBLJA ČORBA I JAKŠA, JUGIN SIN, 1982.

Vlahović je i autor grafičke opreme i ilustracija za 5 knjiga Bore Đorđevića.

Priče i anegdote - Jugoslav Vlahović

1. Na omotu prvog LP "Kost u grlu" 1979. po prvi put je primenjen grafički efekat crno na crno, na crnoj podlozi pojavljuju se još crnje ribice Čorbinog znaka. Efekat se postiže tako što se one štampaju plave a preko njih se štampa crna boja podloge. Misleći da je u pitanju greška, u štampariji su zaustavili štampu omota dok nisu pronašli mladog dizajnera Vlahovića koji im je razjasnio ideju. I dalje su bili sumnjičavi, ali kada su odštampali prve primerke bili su oduševljeni. Tako je prvi Čorbin LP kasnio jedan dan zbog omota.

2. Jedan zrenjaninski umetnik ispričao mi je da, kada je on bio u osnovnoj školi, učiteljica je učenicima zadala da za domaći zadatak iz likovnog nacrtaju mrtvu prirodu. Pola razreda donelo je crteže sa motivom jajeta sa pilećom glavom sa omota Čorbinog LP-ja “Mrtva priroda”, izuzetno popularnog u to vreme. Učiteljica, koja očigledno nije pratila rok muziku, bila je potpuno zbunjena sve dok joj nisu doneli ploču.

BORA I JUGA, POZIRANJE ZA LIST BRE, 2004.

1951, Beograd

Prvi ozbiljni kontakt sa muzikom imao je 1973. godine, kada je počeo da radi kao disk-džokej u beogradskoj diskoteci ”Flamingo” na Voždovcu, gde su svirale legendarne beogradske rok-grupe POP MAŠINA, DAH, S.O.S., MOIRA. Vremenom se sve više bavio binskom tehnikom. Tadašnji bendovi iz prostora diskoteka postepeno su prelazili u veće prostore, tako da je i Šara sve više gradio status prvorazrednog scenskog tehničara. Ulogu stejdž menadžera dobio je od Čorbe na prvom beogradskom koncertu, 28. februara 1979. godine u Domu omladine. Šara je završio medicinski fakultet, tako da je u Ribljoj čorbi bio zadužen za održavanje zdravlja članova ekipe. Kada bi zatrebalo, prepisivao bi lekove, davao injekcije, previjao rane. Kao glavni tehničar na bini, bavio se novinarima, fotografima, kamermanima, redarima, proveravao da li su gitare naštimovane i činio sve što bi bilo potrebno da bi koncert prošao u najboljem redu. Sa Ribljom čorbom je radio od prvog koncerta u Elemiru (3. septembra 1978), pa sve do dana današnjeg. Zbog sve većih privatnih obaveza, u poslednje vreme pojavljuje se samo na većim Čorbinim svirkama.

1951, Beograd

Muzičku karijeru započeo je 1970. godine, kao gitarista beogradske grupe ROYALI, u kojoj je bas-gitaru svirao Miša Aleksić. Dve godine kasnije, Štuks i Miša napravili su sa Stevom trio S.O.S. Posle šest godina napustio je S.O.S. da bi se posvetio vanscenskim aktivnostima. Najpre je radio kao tehničar, zatim kao roadie, jedno vreme bavio se lepljenjem plakata, zatim se bavio rasvetom, radio kao menadžer, da bi se konačno pronašao u poslu vozača. Kupio je "folksvagenov" kombi i počeo da vozi tada najaktuelnije jugoslovenske grupe - GENERACIJU 5, PLAVI ORKESTAR, FILM, AERODROM, ELEKTRIČNI ORGAZAM, EKV i druge. Vremenom je počeo da vozi samo Riblju čorbu jer je bend toliko svirao da za druge Štuks više nije imao vremena. Sa nama mu je - tako je izjavio - uvek bilo najlepše. Zato je od mene dobio i specijalnu "zahvalnicu" - pesmu "Štule zombi vozi kombi". Štule je vozio Čorbu od početka, 1978, pa sve do aprila 1988, kada se zaposlio u RTS-u, prodao kombi i prestao da vozi.

1956, Beograd

Rasvetom je počeo da se bavi 1974. godine u Beogradu, u legendarnoj diskoteci "Flamingo" u Ulici Vanđela Tome na Voždovcu, gde su svirale sve veće beogradske rok-grupe. U početku je radio sa dijaprojektorima, po uzoru na Martina, lajt-majstora Zorana Modlija, koji je mešao boje u uljanicima. U tom periodu, doneo je iz Londona specijalne projektore za diskoteke i lično ih prilagodio za koncerte. Među prvima je doneo u Jugoslaviju mašinu za pravljenje veštačkog dima i pirotehniku. Prvu rasvetu načinio je sam, od prepravljenih kantica za ulje, s kojima je i počeo karijeru u Ribljoj čorbi. Prve svirke, beogradski koncert u Domu omladine i prvu turneju Čorba je svirala pod ovom specifičnom rasvetom. Međutim, pošto je Čorbi brzo krenulo pa se odmah preselila u velike prostore, Bukijevih dvanaest kilovata više nije bilo dovoljno pa je počeo da se ispomaže pozajmicama. I dan-danas pamti se Bukijev podvig na Čorbinom koncertu na Tašmajdanu 1979, kada je samo za publiku obezbedio četrdeset kilovata svetla, što je do tada bilo nezamislivo. Njegovi "topovi" parali su nebo nad Tašmajdanom, a od količine veštačkog dima umalo se nismo pogušili. Sa Čorbom je radio od prvog koncerta, 1978. u Elemiru, pa sve do kraja promotivne jugoslovenske turneje albuma "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju", 1984. godine.

1950, Beograd

Kao mladić bavio se muzikom svirajući električnu gitaru marke "hefner" u grupama SINOVI NEBA i ČE GEVARA. Sa ta dva benda svirao je igranke po Mostaru i okolini: Jablanica, Konjic, Čapljina. Godine 1968, prestao je da se bavi muzikom i usmerio se na studiranje prava. Godine 1992, kupio je "ford tranzit" i počeo da vozi bendove. U tom periodu počeo je da vozi i Čorbu i ostao njen stalni vozač do dana današnjeg. Danas Miško radi i kao preduzimač, a ima i novog "ford tranzita". Od 1959. do 1963. godine išao je u muzičku školu "Josip Slavenski", gde je svirao harmoniku. Godine 1986, svom sinu, malom Nidži, koji je tada imao pet godina, kupio je sintisajzer i ne sanjajući da će jednog dana postati klavijaturista Riblje čorbe.

1963, Beograd

Kao tehničar počeo je sa grupom LAKI PINGVINI na njihovoj prolećnoj turneji 1984. godine. Posle toga je radio sa grupom SILUETE, a maja 1985. godine postao je tehničar BAJAGE I INSTRUKTORA. Njegov zadatak na koncertima i turnejama je da se bavi binskom opremom grupa sa kojima radi. To podrazumeva da su gitare naštimovane, da su sve gitare, klavijature, efekti, procesori i pojačala povezani a bubnjevi postavljeni kako bubnjari zahtevaju. U toku koncerta, ako ih bude, rešava tehničke probleme. U jesen 1985. godine počeo je da radi uporedo sa Ribljom čorbom i Bajagom i instruktorima i do početka devedesetih je uradio po pet velikih turneja oba benda. Devedesetih godina postao je tehničar grupe EKV i sa njima radio do smrti Milana Mladenovića. Posle EKV-a postao je tehničar grupe VAN GOGH i, uporedo s njima, do danas radi i sa Ribljom čorbom. Amadeus je u toku karijere radio i sa Generacijom 5, Rambom Amadeusom, YU grupom, Dejanom Cukićem, Električnim orgazmom, Partibrejkersima, Plejbojom, kao i sa stranim bendovima koji su gostovali u Beogradu: Tina Turner, Bob Dylan, Iron Maiden, Kiss, Alice Cooper itd. Hobi mu je skupljanje instrumenata i celokupnog reklamnog tour materijala.

1966, Bistrica

Sa Borom se upoznao 1990. godine u Beogradu u kafani "Mali Taš". U aprilu 1992. godine prodavao je Borine knjige, majice, ulaznice i priveske i učlanjivao ljude u POP partiju. Ubrzo je postao glavni Borin vozač. Prvo mesto u koje je vozio Boru zvalo se Progar. Vraćajući se s nastupa, 20. aprila 1996. godine pred Beogradom, Bora i Bagzi su imali saobraćajnu nesreću kod “kapija Beograda” - udarili su sa Bagzijevim "golfom" u autobus. Bora je slomio rebra, a Bagziju je isečeno lice. Na sreću, brzo su se oporavili. Bagzi i danas vozi Boru, pa ga je Bora čak stavio i u pesmu "Svakidašnja jadikovka": "…Golf večito neispravan, Bagzi uvek neispavan. Nit' je trezan nit' je vezan, a na to je obavezan. Vozi brzo i ne koči, mada stalno sklapa oči…"